Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

СУНЦЕ МОЈЕ МЛАДОСТИ

Зора бежи изнад гробља
Какве планинчине
Или средњевековног града
Непознатог пореклa
Касно за поздрав…
Зора мисли
Да треба објавити себе другима
Без питања и срама
У пролазу…
Сам одговор лежи у појави
Наметнуте дужности…
Зора кружи
У нади да ће једног дана
Пре него заиста прогледа
Пре него је ухвате у раскораку
Између сада и јуче
Бити искрено пожељна
Да ће неко рећи:
Ухватио сам те у твојој наметнутој савршености
Сада ми покажи безазленост бесконачног
Уображено ћути…
Зора се нада
Да ће победити смрт,
Сунце моје младости,
Зора је толико савршена
И баш због тога
Никад неће победити смрт
Не плаши се висине
Али је ужасава пад…
Зора се не цифра
Са вечитим филозофима
Нема питања
Одговори јок
Зна све о јутрима
А никако да докучи истине ноћи…
Авај, Све те свете лажи,
Сунце моје младости,
Да их истином нисмо крстили
Шта бисмо животом назвали…
Живот је изговорено име
Пре моралног суноврата
Пикавац пре него заспиш
Хркање жене коју не познајеш
Самоубиство мушице у покушају
И пробушена гума на бициклу
Наравно да зора ништа о томе не зна…
Живот је азбука од шест слова
Овенчана ловорикама
Увек за истим столом
Трпеза промашених праваца
Танго слепца и маторе девојке
Сунце моје младости,
Живот је на силу напабирчена слобода
Да се буде роб…
Тек о љубави нема појма
Љубав је заувек и бесконачно
До прве црне рупе
Љубав је затвор и досадна као пролив
предвидива
Сиса у устима
Између два вечита студента
И оног повученог
Што пада са троседа
Превише заузет премеравањем собе
За једно минутно ајне клајне
Неке галаксије у њеним очима
Сачувано шездесет килограма достојанства
Поред дупета као Сибир
На концерту Тазе Даса
Звук непрочитаних књига
И научених флоскула,
Идеализација
Фрустрираним данима инспирација
Фиксација
Слобода и провокација
Мисли мобилизација…
Сунце моје младости,
Љубав је сироче и храброст да се буде просјак
И баш ми је чудно што зора појма нема
Како је бити одан
Поред свих тих реципрочних интимизација…
Авај! Да није било чуда-муда ноћи
Шта бисмо о слободи знали,
Сунце моје младости?
За неког тик
За неког миг
У ери информација
И технолошког напретка свирање курцу
Из досаде од среће скакање
Самоконтрола и порнографија
Нација и демократија
Слобода да те заболи глава
Ти и ја
Избор тантре, мантре, медитације
Уштогљено ћутати на енглеском
Свађати се на јапанском
Смејати на шпанском
После петог рецитовати арапску поезију,
Сунце моје младости,
Циљ је слободно плакати на кинеском
Сваког дана јурцати зору
Што да не,
Све је то слобода
Али да ли има смисла
Грлити нешто што не постоји
Песма је друга.
Чини ми се, можда грешим,
Сунце моје младости,
Зора је најобичнији бирократски службеник.
СТОЈАДИН ПАВЛОВИЋ

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: