Ти си ми уздах.
Бол си,
и вапај.
Ти си ми осмех.
Срце си,
и душа.
Све си што припада,
мом необичном бићу.
Све си, а ништа ниси.
Остављаш ми сећања,
а године ми одузимаш.
Љубиш ми лице,
док нож у рукама држиш.
И све си чега се плашим,
и све си што волим.
Сунце,
и месец си.
Чак и онда кад нисам ја
твој универзум,
ти си све овоземаљско
што имам,
а не поседујем.