Ваша је уметност
прозаичан опис
април, али у Амстердаму
шљаштећа фолија јефтиног брашна
прелепо нанизане речи о блату
у ком се свиње ваљају
А ја сам своја ребра чекићем извадио
изрендана дала су прах
који само посипам по папиру
сломим нос о позорницу реалности
па кажипрстом крв приносим наслову
погнем кичму и ставим папир на леђа
од терета падам и гулим колена
дланове сам раскрварио
о поломљене флаше вињака
не могу даље да ходам падам
али и даље свет гледам
Покаткад би ме неки пролазник шутнуо у већ крваво лице
опсовало пар девојки са штиклом
чија би ме бодља заковала за бљутаво тло
песма ме даље притиска
поскакује и правим отисак Земљи
као дете анђела у снегу
Гледам горе како тонем
плачем за овим светом
и претим
да ћу уместо ребара
извадити срце
