Принц поезије

Сумња

Из дубине ума суманута
Прикрала се сумња.
Болом пуни плућа.
Издаје мисли.

Са непрегледних поља
Вере и оданости
Изникла је сумња.
Пустош прави.

У мраку од истине сатканом
Без плача новорођенчета
Тихо се сумња родила.
Дрхтава буја.

Корацима притајеним
Напредује, тиха сумња,
Несаломива у времену.
Расте кроз истину.

У часу пресудном
Кад места јој не сме бити
Све прогута тмином,
Тиха, неухватљива сумња.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: