Принц поезије

Сумња

Из дубине ума суманута
Прикрала се сумња.
Болом пуни плућа.
Издаје мисли.

Са непрегледних поља
Вере и оданости
Изникла је сумња.
Пустош прави.

У мраку од истине сатканом
Без плача новорођенчета
Тихо се сумња родила.
Дрхтава буја.

Корацима притајеним
Напредује, тиха сумња,
Несаломива у времену.
Расте кроз истину.

У часу пресудном
Кад места јој не сме бити
Све прогута тмином,
Тиха, неухватљива сумња.

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on email
Место на ранг листи: