Rijeka teče i crni mi se čine brzaci
dubina vode me plaši i radoznalost izaziva
nejasni su pokraj puta znaci
boja neba iznad nas sumorno siva.
Svijet naših bezbrižnih dana se urušava
snovi djetinjstva u sivilo potonule šarene laži
doba udobnosti i konačno završava
sve nekad poznato i jasno više ne važi.
Rijeka teče, puštamo struju da nas nosi
pospanost obuzima one koji plove u daljine nepoznate
znaci ne mogu pripremit’ na ono što sutra donosi
u sivilo neba gledamo dok sneno brojimo sate…
Браво! Људи се препуштају струји да их бесциљно носи, али неко се ипак осмели да постане светионик усред стихијског водопада.
Svaka čast, pjesma je sa tako snažnom porukom.