Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

STARIM

STARIM…
Polako postajem starac…
Formiraju se te crte lica…
Umorne oči i kratak dah…
I neka sasvim drugačija priča…
Radosti postaju vrlo rijetke…
Sveg mi je već odavno dosta…
Više nepravim ni izuzetke…
To valjda znači da starac posta…
Drugove odavno i ne viđam…
Svako se svio u svome gnijezdu…
Rijetke pustim u svoju blizinu…
Živim mirno i na oprezu…
Želje mi nisu u prvom planu…
Zadovoljim se sa nečim malim…
Da izbjegnem pređem na drugu stranu…
Mirno živim i mirno starim…
A život šta je da neko pita…
Za to vam nemam odgovor pravi…
Da l tek kap sreće il možda litar…
Dilema sve veća kako starim…
Zvijezde odavno i ne brojim…
Tek onako ko da mjesto biram…
Kad prestanem jednom da postojim…
Gdje ću zauvijek da ateriram…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: