Gde da spakujem svu ljubav koju imam kada odeš?
U koji kofer da je stavim,
U koji džep da je strpam,
Kako da nemerljivo slupam i smestim u nešto tako malo?
Šta da radim s tom ljubavi?
Ti odlaziš,
Ona će ostati.
Šta da radim s njom, kome da je dam?
Nije fer da svoju polovinu daš meni,
Sada kada želiš biti sam.
Mogu da je rasporedim u male bočice,
Kao za otrov ili začine,
Ali ne mogu više tražiti načine
Da najveću stvar na svetu izvlačim iz entropije
I stavljam u kakav ram.
Kome da je dam?
Ljubav prema tebi ne smem deliti sa ljubavlju prema ostalima,
Toliko je otrovna,
A ja nisam toliko sebična,
Da dajem nekome ono čega je mene sram.
Niko je ne želi,
A ja je ni ne želim dati,
Ne može niko ni da je prihvati,
Kapaciteti ljudi nisu dovoljno veliki da podnesu tako nešto.
Skrivaću je vešto.
To znam.
Ali, šta da radim s njom?
Previše je ima da bih je nosila sama,
A ja nikad nisam bila nešto previše jaka,
Nisam ni nešto posebnija od drugih devojaka,
Koje ne znaju šta će s ljubavlju
Kada svane dan.
Sva ljubav koju prema tebi osećam,
Može srušiti kakvu piramidu,
Ili kamen ili stenu.
Kako da znam u ovom trenu
Da ću uspeti da je nosim?
Kako da znam?
Ne mogu više o tome da razmišljam.
Spavaću i oči će mi odlutati daleko.
Možda će mi tamo reći neko šta da radim s njom.
Zato sada polako tonem u san.
