Самртни ваздух нагриза
потроване воде робиње грцају
разрована утроба земље крвари
масакр дрвећа касапи јаук
ватра која на ивици беснила
посматра разапињање Божије творевине
нечовека што човеку душу исисава
паука разапете мреже 3Г, 4Г, 5Г, Г…, Г…
Глава о конопац!
ропац ропац ропац почиње
роб роб роб робот робот бот бот
Знам да ти, нежна ласто,
огласићеш се к’о ова песма
са молитвом на крилима
ах, да не буде прекасно, човече,
о, прекрасни, о, окаљани Божији свете!
О, Ватро, суни из неба из недра
у бедра зла у тројански дар у луди радар
у црна једра глобала
сатанског бала опседнутог света
!
Спашавај се, невина ласто,
песници остају да држе одступницу
са крстом у срцу и песмом
за ластавицу и грлицу
за речицу бистрицу
за Земљу вољеницу!
за радост невину
– Сунцу!
Поглед на добро увек исти је
закон један је и сушти
и не боји се пролазности име
вечитог песника и васељенски стих
– из Бранкове „Похвале свету“:
„Не повредите земљу
Не дирајте ваздух
Не учините никакво зло води
Не посвађајте ме са ватром
Пустите ме да корачам
Према себи као према свом циљу“
