Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

СПАШАВАЈ СЕ, НАИВНА ЛАСТО

Самртни ваздух нагриза
потроване воде робиње грцају
разрована утроба земље крвари
масакр дрвећа касапи јаук
ватра која на ивици беснила
посматра разапињање Божије творевине
нечовека што човеку душу исисава
паука разапете мреже 3Г, 4Г, 5Г, Г…, Г…
Глава о конопац!
ропац ропац ропац почиње
роб роб роб робот робот бот бот

Знам да ти, нежна ласто,
огласићеш се к’о ова песма
са молитвом на крилима
ах, да не буде прекасно, човече,
о, прекрасни, о, окаљани Божији свете!

О, Ватро, суни из неба из недра
у бедра зла у тројански дар у луди радар
у црна једра глобала
сатанског бала опседнутог света
!
Спашавај се, невина ласто,
песници остају да држе одступницу
са крстом у срцу и песмом
за ластавицу и грлицу
за речицу бистрицу
за Земљу вољеницу!
за радост невину
– Сунцу!

Поглед на добро увек исти је
закон један је и сушти
и не боји се пролазности име
вечитог песника и васељенски стих
– из Бранкове „Похвале свету“:

„Не повредите земљу
Не дирајте ваздух
Не учините никакво зло води
Не посвађајте ме са ватром
Пустите ме да корачам
Према себи као према свом циљу“

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: