Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Сонет Мртвом Песнику

Ти ћеш нас сећати с оне стране свода
лаган к’о срећна мисао и насмешен;
како одлази сањар, бунтовно решен
да полети без крила, по води хода.

По Теби памтиће смелост, слободан пад;
пробуђен дух давнина у сјају ока.
У грозници виђења – запис пророка.
Све лепе крајности у безвремени склад.

Ветру завештање речи, земљи ума;
вода да прочисти, ватра да сажегне
талоге бола из душиних лагума…

Кад се васкрсли глас тишином разлегне –
бићеш Истина спрам таштине. Свануће!
Видело сред општег Мрака. Надахнуће.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: