Slušaj

Jedno sigurno ne može biti um, a to je osećaj koji prožima telo kad si tu.
Srce za otkucaje više ne zna,
kao da i ono samo postaje pesma.
Taj talas harmonije svaku ćeliju ispuni, baš svuda se širi, samo ne može biti u glavi.
Ne potiče otuda, mnogo je više od toga, mnogo više od svega što um imenovati može, a baš to ga plaši. Silovito se trudi da mu da ime, značaj, svrhu, ali ne uspeva, misao ne može biti jača od osećaja.
On baš ni jednu “ etiketu“ nema, nema ime cilj, sredstvo, samo beskrajnu lepotu, čistinu i čednost.
Jednostavno je tu i tu ostaje, otporan na sve prljavštine koje dolaze iz glave.
On pleše i grli kroz gustu maglu misli, najspretnije se provlači pored svake koja bi da ga preobrati, potisne, ali dešava se suprotno, zvuk melodije gustu maglu čisti.
I znam,osećam da je toliko jak da se i van tela širi, da te dotiče, zove na ples, lako usvaja tvoje tonove, pridodaje svoje i oplemenjuje melodiju.
Nema razmena reči, ali srcem možeš čuti…Slušaj.