Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Slušaj

Jedno sigurno ne može biti um, a to je osećaj koji prožima telo kad si tu.
Srce za otkucaje više ne zna,
kao da i ono samo postaje pesma.
Taj talas harmonije svaku ćeliju ispuni, baš svuda se širi, samo ne može biti u glavi.
Ne potiče otuda, mnogo je više od toga, mnogo više od svega što um imenovati može, a baš to ga plaši. Silovito se trudi da mu da ime, značaj, svrhu, ali ne uspeva, misao ne može biti jača od osećaja.
On baš ni jednu “ etiketu“ nema, nema ime cilj, sredstvo, samo beskrajnu lepotu, čistinu i čednost.
Jednostavno je tu i tu ostaje, otporan na sve prljavštine koje dolaze iz glave.
On pleše i grli kroz gustu maglu misli, najspretnije se provlači pored svake koja bi da ga preobrati, potisne, ali dešava se suprotno, zvuk melodije gustu maglu čisti.
I znam,osećam da je toliko jak da se i van tela širi, da te dotiče, zove na ples, lako usvaja tvoje tonove, pridodaje svoje i oplemenjuje melodiju.
Nema razmena reči, ali srcem možeš čuti…Slušaj.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: