Пустите ме да живим
У овим данима сивим
Да словом, да пером,
Све великане на трен оживим
Да им вратим малим дијелом
Да им одржим кратко опело,
Да кажем оно што нам данас бране,
Оно што се,
Није смјело,
Није хтјело,
Није жељело!
Да и нама сване,
Да Сунце слободе обасја наше дане.
Да можемо у задњем трену часно
пред наше великане,
Није касно!
Соколови опет над Дечанима лете,
Као да хоће на завјет да нас подсјете
Опет гнијездо би да свију,
Вратили се кући.
На Косово и Метохију.
Ако нећеш да чујеш истину свијете
Пренијећу ово свим птицама што лете,
Причаћу вуку у гори
Са чиме се срце у грудима бори
Само не тражи ми да се одрекнем себе
Душа ми од хладноће твоје дуго зебе.
Остави иза себе макар један цвијет
Нека иза нас кажу сутра
Био је лијеп тај свијет
Нека свићу ведрија јутра.
