Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Сенке

Сенке над нашим главама
неумољиво су копале по нашој савести
будећи нас из сна
не би ли код очију слепих прогледали

крвавих руку испуцалих од жуљева
преоравали су нашу здраву црницу
из које је ницало класје жита
које ми данас из отровима натопљене земље
халапљиво гурам о у уста
мислећи да је то живот достојан човека

безуспешно су лупали по нашим затвореним, лоботомираним и
анестезираним лобањама
дубоко дишући чист ваздух
док смо ми пили воду која гори
не помишљајући да се икад треба пробудити.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: