Мисли дођу непозване,
Ко пијанци на незнани гроб.
Опију ме емоције,
Нит сам човек, нит сам роб!
Са руке је бачен сат,
Време више не постоји.
Тмурни дани, тамне ноћи,
Осмех твој ми све то боји.
По телу су речи бола,
Урезане глупостима.
И док тражим твој опроштај,
Знам да други сад те има.
Дође и крај пустих снова,
Лудим сломљен чекајући.
Ти си иста или нова?
Дозивам те плакајући.
Изгубљен ти код дух ходам,
У лудилу смрт ме грли.
Крај покрова свећа гори,
Душа је у локви крви.
