Од немила до недрага
кривуда пут до спознаје,
предаторска сећања
вребају из безнађа.
Осећај немира прожима
притајену мисао
невидљив да постајем
као сенка пламена на зиду.
Између јуче и сутра изгарам,
топи се траг мог буђења.
Можда само пролазим
из сна у други сан,
без чврстог доказа
јесам ли у ватри
пожара душе
изгубио сва блага,
па постао вода,
урушен у празнину
слап водопада,
незаустављиво пролазан.
Принц поезије
