Принц поезије

SEĆANJE NA ČOVEKA

Tog jutra,
Kad dan osvane crni
Ukrutiće se u meni sećanje na čoveka
Kakav sam nekada bio,
Dok su letele slobodne ptice
Iznad slobodnih reka,
U slobodnoj zemlji
Slobodnog naroda.
Prigrli me tada, takvog, jadnog,
Oprosti neznanje, nemoć, kukavičluk.
Razumi da, ipak, nisam onakav kakvog si me
umislila,
Da sam jedan od mnogih,
Da nisam kukolj u žitu i da sam
Sva obećanja razvodnio
jos pre nego sam ih izrekao.
Zažmuri.
Zamisli nekog novog, jakog, svog,
I kreni odvažno.

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest
Share on whatsapp
Share on email
Место на ранг листи: