Zla kob
uništiti neće
postoji sećanje,
sve pesme se u buktinju vežu
Miljkovića dela nas sve
obavežu
Upliće se zora, buđenje
spavanja nema
i jutra tog…
park i mokra grana
odneo je tajnu, večnu sa sobom
grana…
zla kob
ga odnela
zemlja jedna
grad i ljudi u njoj….
Vreme neumitno teče
sagledaj tren
mladost, koja buntovno klica
seme je ostalo za njim
mladost se nova rađa
poklič je jak
isti znak
snaga i moć
beli dan
tamna noć
Brankova, povelja svetli
iz nje se zora rađa
bude se deca nova
budi se gora
cvetaju Brankovi izdanci,
Srbijom rastu šume
imenom Brankovim zvane!
Autor Gordana Kocić
