Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Samo da prođe novembar

Samo da prođe novembar,
taj tmurni jesenji sin.
Samo da prođe, nesrećan,
da odigra mu se poslednji čin.

Kad bi mjeseci bili ljudi
što imaju svoju priču,
novembar bi, siguran sam,
ličio na sijedog brkatog čiču

što kašlje svoje poslednje dane
i zviždi neke tonove sjetne,
sanja neke velike snove
s kojim se budan nikad ne sretne.

Ma samo da prođe novembar
što miriše na očaj i smrt.
Neka ide kad je takav,
na cvrkutu ptica i suncu škrt.

Kad bi mjeseci imali oči,
novembar bi imao moje,
što od gomile oblaka sivih
ne umiju da vide boje.

Ma samo da prođe novembar,
taj crni gavran, nevoljena ptica.
Samo da prođe, zloslutan,
novembar, mjesec bez lica.

Neki novembri olovni
nikad ne prođu i vječno traju.
Neki ljudi su prokleti
da samo za novembre znaju.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: