Saglasje

Mi gledamo mesec koji se topi
a tečnost meseca nakapa nam srca
držimo se za ruke pred vaskrsom neba
Juče je dan bio tuđ
a danas je naš
sada se bolje vidimo zatvorenih očiju
otvorenih grudi procvetalih srca
Juče je sloboda bila udaljena zvezda
a danas je zagrljaj naš
Niko više ne pravi izbore
pred izvesnošću raja
svi smo deo jednog
i svako to sad živi
svaki kamen se istopio i ulio u reku
sada je sve tečno i pokretno
i u kretu pronađen je mir
I sva stakla su iscurela putanjom suze
i ulila se u vodena saglasja
a opasnost se rasprsla
u bezbrojno trunje zaborava
Sva čula iskopana iz grobnih dubina
od misli zasvagda očišćena
uz blagoslov Sunčanog dana
pevajućim hodom u saglasju
beskraju se predaju
Čovek izvađen iz peščanog sata privida
sada u suzama što oplođuju stvarnost
grli svaku vlat trave i svako zrno zemlje
Beskraj mu je sada drug večni drug
Duga se prelila sa neba na zemlju
na svačiju kožu na svačiju usnu
Sunce se pretvorilo
u beskrajnu meku nebesku tečnost
koja kaplje po svemu na Zemlji
Ljudi se prelivaju jedni u druge
Čovek više nije čovek
već vaseljenski stvor
Sve se pretvorilo
u božansko beličastu tečnu jedninu
koja se nedogledno proteže na horizontu
i niko više ne vidi i ne čuje kraj
niko više i ne zna ka sebi
sada je svako deo
sada je svako sve
I sve je u svršenom saglasju
Sada kada je čitav beskraj uravnotežen
otvara se nešto Novo nepoznato beskraju
i sve je nezaustavljivo
i čuje se Radost nadolazećeg trena…
I vaseljenski svugde vlada mir
i nasmejano kosmos u spokoju bdi…