Ко уме да трпи увреду,
преузме на себе грех народа,
поднесе сваку беду,
са светом ватром у себи бије бој
песник је и пророк и херој.
Ко се усуди да не прећути тамнину,
да отвори очи жудњи,
да се не порекне,
да се не лаже,
пред суштином света
кад се размахне полета крило
док прелази срамоте глиб,
подноси све што се догађа
и све што је било.
Ко нема избора
буде чувар симбола људскости,
осамљен у тајности, сам у себи скривен,
војник и свештеник,
мора да преузме људску врлину
као песничку судбину
страдалништва и спасења,
да јој буде чувар до васкрсења.
