РУЖО МОЈА

Ружо моја саткана од снова
Сва се роса тобом омириса
Кад посечена оста да у њој цваш.

Ружо моја, крвава од бола
Оста сунце само искра
Једва видна кроз дебели плашт.

Ружо моја, раскрили се!
У далеке звезде зариј трне.
Латицама нежним дирни свет.

Ружо моја, умири се!
Мирна, блага, попут срне
Опрости нам наш и туђи грех.

Ружо моја, анћеле тишине,
Бубњи одјек твог шапата.
Цвете мили не штити те трње младо!

Ружо моја, горча од истине!
Пупољку што се не расцвета,
Из мисли не одлази крадом!

Ружо моја, безвремена пијавице
Што од моје крви живиш,
А ја од твоје зрим.

Ружо моја, ватро, издајице!
Обасјава твој пламен, па видим
Да над мртвим собом бдим!

Ружо моја, саткана од бола,
Ружо моја, крвава од снова.
Умири се!
Раскрили се!
Ружо моја, горча од тишине,
Ружо моја, анђеле истине.
Безвремена издајице!
Ружо моја,
Ватро пијавице!

Ружо моја.
Ружо моја.
Ружо моја…