РУЖА

РУЖА

Ако се нисам насмејала
нисам ни започела дисати,
драги мој сапутниче,
док сам четкала капут
и везивала пертле
спремајући се за
састанак са животом.
Уговорили смо, знаш,
два места у сепареу
где нас неће видети
остатак света
неће коментарисати
имам ли исфенирану косу,
хаљину са деколтеом
и скупоцени накит.
У углу седимо
једно до другог.
Кажем му да патим
као згажена ружа,
покушавам да опоравим
своје латице и винем их
поново у небо.
Патиш због других,
а не због себе,
шапнуо ми је.
Одбаци трње,
ничему не служи,
свакога боде,
а тебе ружи.
Само сам хтела
да те ближе упознам,
ко си, одакле си
и како ме знаш.
Твој сам понизни слуга,
стално ти бришем
запрљане наочари,
а ти и даље не видиш.
Стигао сам са ветром,
очистио ваздух
од прљавих речи,
истресао сам ти отирач
пред вратима срца
само да би ме приметила.
Звонио сам више пута
ниси била у стану.
Дошао сам ти рећи
да време иде и руже вену
изабери коме ћеш бити
цвет за успомену.