Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Ruke

Tvoje su ruke istrajale u tome da me grle,
dok je vetar ostale davno razvejao u pepeo.

Njihova je koža kora stoletnog drveta.

Sokove svoje polako vraćaš zemlji,
Govodi se množe,
Vreme ti curi kroz korenje.

Tvoje su ruke istrajale u tome da postoje,
Dok je svemir ostale davno uvukao u svoje bezdane.

Njihove su malje paperje jedinog anđela.

Krila tvoja svojim rasponom plene,
Belina zaslepljuje,
Vreme te utkiva u svoju večnost.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: