Убацујем дрво у ватру
коју су запалили туђи прсти.
Дланови су ми нови и топли,
њима захватам воде да се умијем.
Дан држим у руци
у којој ће се увек
њихати стране света,
која је убрала плод
пре него што је задрхтала
над другим дланом.
Руке природе отварају у деци
гнезда за нове животе.
Ноћ ме своди на две моје руке,
њима пребацујем покривач –
преображеним рукама,
у којима је једно дете
цео дан грејало јаје непознате птице
