Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Руке које сам данас имала

Убацујем дрво у ватру
коју су запалили туђи прсти.
Дланови су ми нови и топли,
њима захватам воде да се умијем.

Дан држим у руци
у којој ће се увек
њихати стране света,
која је убрала плод
пре него што је задрхтала
над другим дланом.

Руке природе отварају у деци
гнезда за нове животе.

Ноћ ме своди на две моје руке,
њима пребацујем покривач –
преображеним рукама,
у којима је једно дете
цео дан грејало јаје непознате птице

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: