Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Роб

Шта када живот почне са краја приче
Испредено слово о ширини снова
И дани на далеку прошлост личе
Небо злослутно, дах суровог зова

Мисли без облика, обличје траже
Атови рујни у сутону њиште
Душу болну да осветле и оснаже
Изневерена реч јатаке иште

Љубави круну од стихова маштам
Залудно руку ватри нудим
Ломим се, свима грехе опраштам
Нек` узме ме јутро, не бих да се будим

Камен о врату, чизма олова пуна
Разорен, получовек у углу собе
Жеља пуста, покидна струна
Нема стајања мој робе!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: