Принц поезије

REČ ZAPALA U SAMOĆU

Beže trotoari. Daleke slike.
Neonska svetla. Epolete.
Vrhovi. Kroz sumrak dozivaju me.
Doći ili ostati, ćutljivi svete?
Odbačene mršte se senke.
San u vatri. Udes tajni.
Od zaborava grobovi strepe.
Zao je jezik vreme. Tišina boli iznutra.
Reč zapala u samoću.
Između života i smrti crne ptice lete.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: