Isto je pevati i umirati,
dok okreće se zemlja oko tvoje smrti,
kao zardjao grom u moru,
poetsku dočekuješ zoru.
Voliš sreću koja nije srećna !
Sudbinu nam , zagonetna,
provetrava svaka pesma
i prohodala praznina iznad neba,
pesnici smo…tako nam i treba !
Sa šupljim glasovima iznutra,
nenametljivo ne posustaješ.
Nezamenljiv za nekorisno sutra,
ne iščezavaš, niti odustaješ.
U svakom tragičnom sonetu,
i tvojoj pohvali svetu,
patetici vatre i smelom cvetu,
praznom prazniku i tamnom vilajetu,
ilustruješ nesrećnog poetu.
A tvoje poreklo nade,
niže o tebi balade,
no sve sada deluje kao skeč.
Poeziju zbog tebe svi pišu,
kao da klet tvoju udišu,
ubi te prejaka reč !
Smrću protiv smrti,
padam sklon padu,
sve(t) mi se zavrti,
uz svaku tvoju baladu.
Koračavši u svom duhu,
govorivši zemlji i vazduhu,
dok večno ima vatre u tebi,
do nepoznatog i natrag,
koračaš prema sebi.
ustalasana tisina koja gromoglasno leluja..divan lament besmrtnom Branku
Citajuci pesmu okrecem se i pogledom trazim pesnika..