Те ноћи седео сам у парку
Гутао ледене кнедле у даху
Сећам се као данас
Чекао сам срећу у мраку
Док се снег ледио на моме капку
Светлећи Бранко рече
Од љубави нема среће
Љубав је тешка
Треба је преживети
Прођоше сати и сати
Ноћ је губила боју
Сат мога срца мерио је време
Постиђен пред Бранком
Само му рече разумео сам песниче!
