Тако прелеп је град,
купа се у светлосној пажњи
својих становника
Никог живог нема,
али иза бетона дебелог
као трава испод мора
хиљаде људи виче
Желим и ја да викнем
као звер да
своју вољену дозовем,
али срамота
на овом отвореном тргу
Срамота,
од статуе старог политичара –
подсећа на дата обећања,
срамота,
Само да се окупам у фонтани
као у данима
из којих се само
осећаји памте
Улична расвета,
меша се са светлошћу планета
Полако свиће,
тако је тешко одржати
према себи обећања
Као што је буђење
најтежи део дана
