Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Пустите дете

Хвала дрвету, земљи и трави,
лепршавој птици и цвету,
хвала небу што се плави,
на овом малом тужном свету.

Вековима човек ради,
да му живот прође лако,
дрвеће га од тадa хлади,
док га он сече полако.

Да олакша себи је хтео,
по сваку цену и без мере,
да то ради није смео,
све да спали и побере.

Пустите дете да прича за себе,
да умири лист, травку и зрак,
да докаже да је свет без потребе,
обузео сав чемер и мрак.

Човече, разбистри главу!
Саслушај реку и шуму,
и зеца који спава у трави,
слободу природе имај на уму.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: