Хвала дрвету, земљи и трави,
лепршавој птици и цвету,
хвала небу што се плави,
на овом малом тужном свету.
Вековима човек ради,
да му живот прође лако,
дрвеће га од тадa хлади,
док га он сече полако.
Да олакша себи је хтео,
по сваку цену и без мере,
да то ради није смео,
све да спали и побере.
Пустите дете да прича за себе,
да умири лист, травку и зрак,
да докаже да је свет без потребе,
обузео сав чемер и мрак.
Човече, разбистри главу!
Саслушај реку и шуму,
и зеца који спава у трави,
слободу природе имај на уму.
