Истина је:
осећај сигурности налазила сам
у јаким ветровима и великим таласима
Издахнем све уздахе
онда кад војнички станем
на прву линију фронта
и гледам их
како долазе
све ближе
и ближе…
Подижем своје руке. У вис, у вис
тамо где погледамо кад их за породичним ручком поменемо,
кроз плафон и кров па кроз облаке
далеко, далеко
напрежући се до места
до ког поглед не досеже.
Једино ветрови и таласи имају руке;
Имају руке
