Sve je izgubljeno u svetu u kome postojim,
nagnut sam nad provalijom i sada mi i telo pada dole,
sa visine gledam lesine koje se mnoze.
Padaju pored mene, dovoljno brzo i neprimetno,
ne vidim ni njihove senke koje prolaze,
na putu prema dole.
Osecam miris krvi,
on za mene nema znacenje,
secam se tebe, sebe i sveta
sada su jasna osecanja.
Drzim se za kamen, koji mi daje vreme,
na putu prema dole,
bice olaksanje i breme.
Puno ga ima ali jedan presudan bice,
kada iz jame vidim jutro da svice.
I tada cu pozeleti da poletim ka gore,
bice mi kratko to preostalo vreme
u ruci cvrsto drzacu kamen,
moja odluka je moje breme.
Glasovi oko mene porazni nece biti,
pazljivo cu ih slusati
ali se necu kriti
u ruci cvrsto drzacu kamen i vreme
moja odluka je moje breme.
