Пронађи ме
међу сенкама
које се прозирно шуњају
од врата до врата
нашег старог дома.
Ходај траговима мојим
и сазнаћеш да су моја
стопала била велика,
а кораци сувише кратки.
Пронађи ме
међу мојим књигама
што натољене мислима,
усидрене прашином,
разбацане леже на полицама
обхрване тишином.
Кроз мисли мојих сапатника
сазнаћеш да је семе мог битисања
потекло из плодова
меланхоличних дружбеника.
Пронађи ме
у мирису ватре
која кремира одећу покојника.
Тражи ме у пепелу
који остаје за жаром
грешног покајника.
Пронађи ме
у гласовима ветра
који хуче кроз долове,
који додиром својим нежно
милује јесење лишће
и бесом силним сурово
из корена чупа отровне корове.
Схватићеш зашто сам писао стихове
којима сам гасио змајске дахове
и којима сам ломио ветрењаче
мислећи да јуришам на прастаре страхове.
Пронађи ме.
Тражи ме тамо, не где сам био
док по прашини слепо лутао сам,
већ где по амброзији лелујаво шетам,
јер нема смрти међу живима.
Пронађи ме тамо где јесам.
