Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Proglas

Moj Mesec ima:
zaboravljene nagone senki,
prizore koji su isti kao čovek,
tame koje su iste kao vreme,
osude koje pevaju kao zemlja,
praznike zarobljene u telu slobode,
oblike – naslednike varvarskih upada duše u postojanje,
sve igre na čelu zagonetki čoveka.

Ja sam zapis između dva toka tvoga smiraja.
Drveće osvaja sve teritorije moje senke-zemlje
i pušta korenje u sve sudare mojih uspomena
sa klicama jednog prenaglog Sunca.

Tvoje senke gore kao moji tragovi.
Tvoje senke ubrane su arsenalima mojih iskrenosti
i spuštaju se kao kamikaze u prestonice mojih tajni.

Trzavice tuđih senki osvanu
u srcima naših napetosti i
luča prisebnih zadataka mojih koraka
potpisuje tvoje prisustvo.

Znatiželja sam tvog plutajućeg imena
i Sunce sa snagom bludne senke
prizemlji se u osvit tvoga srca.
Moje srce senči otkucaje tvog svakog značenja
i značenje tvojih ruku
otključava tajne mog vremena.

Moj tren zasejava pokušaje tvog srca
da obije naše vreme.

Moj Mesec,
teče kroz unutrašnjost mog vremena,
nabavlja smene mojih svetova,
pamti rečitost mojih prizora,
odaziva se sudaru mojih svetova,
pada u nekim mojim rečima,
uspravlja se u razapetom prizoru moje unutrašnjosti.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: