Ја не желим да се враћам
у свете још непомирене
саме са собом Да се лаћам
романтике прецењене
Не желим нити свето тројство
нити лагодност зен будизма
само да нађем оно својство
у ком лелуја моја призма
Да се залетим па да скочим
и трчим обалама гора
далеко негде покрај мора
куд хитнуле су моје очи
онога давног цветног јутра
када је лепо било сутра
Кад све је било себи слично
и стајало је, непомично
