Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

ПРИЗМА

Ја не желим да се враћам
у свете још непомирене
саме са собом Да се лаћам
романтике прецењене

Не желим нити свето тројство
нити лагодност зен будизма
само да нађем оно својство
у ком лелуја моја призма

Да се залетим па да скочим
и трчим обалама гора
далеко негде покрај мора
куд хитнуле су моје очи

онога давног цветног јутра
када је лепо било сутра
Кад све је било себи слично
и стајало је, непомично

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: