Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Прилагођавање

Кажу да речи не могу да се сложе,
Не могу да расту, да се множе,
Не могу да опстану, нити нестану,
Не могу да воле,
Нити почну, нити престану.
Преобликују се, преместе, промешкоље,
Тек људи су ти који мрзе, или воле.
,,ТИ ЧЕКАШ ТРЕНУТАК ДА СЕ ПРИЛАГОДИШ РЕЧИМА“
Или речи прилагођаваш и
По својој мери кројиш.
Свеједно дал’ си храбар
Или се живота бојиш.
Тражиш оне најтананије,
Најнежније и најфиније
За људе најмилије.
Извлачиш из дубине душе
Оне што боле и гуше
Сузама друштво да праве
Онда када си мекши од младе траве.
Оне, које секу и боле,
Оштрије од свакога мача,
Исучеш на људе
Који се мање воле.
Песнику речи никада доста.
Ређа их, слаже, премешта
И песма поста.
Дал’ о љубави,
Ил’ мржњи збори,
Срце ће да одговори.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: