Krvarim perom_rane se slivaju u stihove
Nemo bez reči pišem bol.
Oslikavam duboki nemir (borbu mora i brodova)
Talasi potapaju ime tvoje u svom plavetnilu
I svako slovo odlazi na dubinu.
Duboko _ kao da bi bilo lakše, a ustvari
Se još dublje uvlačiš u misli.
Šijem se perom_ ne osećam ubode i bol na svežoj rani_zaceliće.
I samo umorni pesnik ZNA_ kako je kada se od stiha do stiha ostaje Živ.
I kako se „kiti“ rečima
Užarenim gvožđem _ zatvaram ranu
Boli i peče u isto vreme
Na koži ožiljci_bitno je preživeli smo….
Smiri se more,Ne_ ne dajte se mornari.
Ne_ ne daj se pesniče.
Принц поезије
