Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Prevarena Ivet

Uveli cvet ,pognut preko vaze
kao sužanj što  umorno se klanja
paučina obamrle latice mazi
dok tužna Ivet o sreći sanja.

Muške stope utisnute u snegu
tragovi  bledi što u mrak vode
pokvarena kreatura u begu
nakon jedne dovitljive zgode.

Ogrtač klizi niz usahla bedra
pogled zgnječen, medj žuljave šake
dugo ostarela Ivet ne beše vedra
uvek uplašena od škripe kvake.

Svaki dan se kotrlja uz buku.
senkama ovenčane duge su noći
tama joj ravnodušno pruža ruku
uz reči ,,sa mnom ćeš poći,,.

Na stolu ikonica bezimenog sveca
i mrtva muva što pored nje trune
pod nitima svetlosti Ivet  jeca
kraljica razočarenja, ali bez  krune.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: