Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Прејака реч

Прејака реч

Замери се Овиде Августу
па га царска прогнала у Тому.
Остави га у мучном животу.
Тешком казном даде милостињу.

Песник нишки не би такве среће
па да прогнан оплемени свет.
Мислио је вечан бити да ће
пробуди ли свом народу свест.

Ратне слике детињство сликале.
У страху је дете узрастало.
Тамне боли Песника твориле.
У слободи име му узрасло.

Маштао светлом да таме осија.
Мислио је неправде су прошлост.
Рано виде како слобода убија
ни за децу немајући милост.

Решио је корен да истражи
фараонској лози недодирној.
Опасној се тајни окуражи
Недораст’о тој сфери шпијунској.

У пићу се истином гласкао
жибировима стихове општећи.
Двосмисао речи откривао
због сопствене речи умирући.
Аутор: Милорад Куљић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: