Немости опажаја,
јутра снена,
судбино живота,
где си кренула.
У сусрет,
који се никад
десити неће.
Зар не знаш
да си мукама
испуњен,
пропашћу,
остацима дана,
мрвицама
изазваним.
Пробудити се
никад нећеш.
Зато ћути,
ћути,
да никад више
не кажеш
шта ти је.
Јер ниси
тренутком
заклоњен.
Осети то
и предај се.
Принц поезије
