Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Пред смрт!

И да имам један дан живота,
опет бих га провела са вама.
И да је тренутак једино што је остало од вечности,
опет бих се сакрила у туђе светлости.

Ја сам само забављач!

Суза превареног детета, мој је покретач.

Да је реч сутра, једино што је преостало,
много би речи неизговорених застало;
а опет би само тишина умела да говори.

Не знам колико нам је још времена остало,
зато заплешимо последњи валцер наше младости.

Рој небеских летача, корачницом ће ускоро улетети.
За њима ће поћи само они који их чују!

Певала бих вам да умем, али мој глас се сад емитује негде далеко…
Слушају га само они који са мном путују.

Нека вас не брину ови последњи тактови.
Мене сад чекају нови летови.

Уз зраке сунца и јутарњи цвркут птица,
пробудиће вас из далека разгледница
и опет ћу у трену вечности
кришом запловити у туђе светлости.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: