Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Пред Бранковом бистом

Док у ноћи
неколико жутих хризантема
умире на споменику Песника,
а киша се спрема да пада изнад града
и никог, баш никог у паркићу нема
стара лампа се спрема да чкиљи и дрема,
Суд песника изриче пресуду Песнику:
Песниче, КРИВ СИ:
– због сваке написане песме,
– истине која се изрећи не сме,
– због љубави – узалуд си је будио,
– због усана њених – узалуд си их љубио,
– због ватре што пепео поста,
– због птице,тог чудног у крви госта,
– због прејаке речи што још увек одзвања,
– због твог мртвог тела у парку крај пања,
– због мастила које ћеш са крвљу измешати,
– због прорицања да ће сви песме писати
ОСУЂУЈЕМ ТЕ:
– на вечну славу,
– у смрти на дигнуту главу,
– на небеску ширину плаву,
– на поштовање људи и твојих колега песника
И ИЗРИЧЕМ ТИ
ПРЕСУДУ
испред твог бронзаног лика:
– ове хризантеме ће ноћас, ко и ти некад, умирати,
– искра водиља бићеш свакоме који пати,
– песме ће твоје бити упутство сваком ко пише,
животно било песме, ватра и ништа више.
Само је та ватра живот, ништа је пепелиште.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: