Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Последњи удисај

Како сам стигао овде?
Како сам прешао пут?
Како сам завршио све и не знам сада куд?

И сад се све завршило?
Не познајем више своје емоције, да ли сам постао луд?

Све је сада празно, празно представља суд.
Суд људи који ми говоре „погрешио си“.
Ах, па сад узалуд.

А ти одговори ме муче, данас као и јуче.
Сећање је блиско, падам тако дубоко, тако ниско размишљајући о теби.
Ствари нису више исте, а сузе су ми болне, пуне патње, чисте.

Превише је болно сећати се, недостајеш ми, то не престаје, предајем се.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: