Poslednja želja

Zareči grobno mesto,
bliže reci,
s’ pogledom na sever.
Sunce iza ledja,
večiti hlad starog hrasta,
mahovina u pokrovu.
Jadnim leptirima,
što žele da slete,
zabrani.
Ne želim boje,
pa ni sa njihovih krila,
samo miris voska,
i crvenog vina.
Za plač, nebo obezbedi.
Za tisinu, ukroti gromove.
Jesam li zahtevan?
Samo to.
I možda klupica.
Za vetar.
Jer, duša mu je u nosu,
kao i meni.
Večnost već jurimo,
ne stižući nigde.
Sami, nekad ko vihori,
nekad ko oluje.
Zbliži nas.
Jutrom, kad se magla spusti,
nek sedne, odmori,
gleda me… i čudi se.
Kao i ja njemu.
Nekad,
kad ti se pleše.
Svrati.
Ti vodiš…