Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Poslednja želja

Zareči grobno mesto,
bliže reci,
s’ pogledom na sever.
Sunce iza ledja,
večiti hlad starog hrasta,
mahovina u pokrovu.
Jadnim leptirima,
što žele da slete,
zabrani.
Ne želim boje,
pa ni sa njihovih krila,
samo miris voska,
i crvenog vina.
Za plač, nebo obezbedi.
Za tisinu, ukroti gromove.
Jesam li zahtevan?
Samo to.
I možda klupica.
Za vetar.
Jer, duša mu je u nosu,
kao i meni.
Večnost već jurimo,
ne stižući nigde.
Sami, nekad ko vihori,
nekad ko oluje.
Zbliži nas.
Jutrom, kad se magla spusti,
nek sedne, odmori,
gleda me… i čudi se.
Kao i ja njemu.
Nekad,
kad ti se pleše.
Svrati.
Ti vodiš…

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: