Да те волим
Судбина је враг,
Пре тебе нисам био човек,
А можда нисам ни сад.
Олује и буре,
Разни водотоци
Плиме и струје,
Моји демони и пороци.
Волим те јер дах песме
Пева у теби,
Да стане не сме
Да би дошао к’себи.
Проклето је и себично,
Не желим, јер не умем,
Сам у панталонама
Ко’ Мајаковског облак да иструнем.
Можда се усуд опет врати
Пита ме како сам
Јесам ли жив,
И ако у реци пливам
Рећи ћу да ја за то
Нисам крив.
Можда, кад брод поново плови,
и ја се ухватим за сламку спаса
Теби дођу опет они снови
Мене покрене звук оставих таласа.
Није све пропало
И није све мрак
Ал’још увек тама врви
У мени
Још увек сам онај исти дечак,
Још увек имам поглед снени.
Својим ћутањем
Умем и себе да сморим,
Ал је то тако просто
Тако просто…
Ја те волим !
