Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

Pokajanje

Bože mili čuda velikoga
nad zemljom se crni oblak vije,
iz oblaka vreba pošast mnoga
u crno će živalj da zavije.

Uzburka se voda valovita
podiže je jaka sila neka,
istekoše reke iz korita
udariše vali na čoveka.

Oluje se rasrdile jake
podigoše kamenje i stenje,
počupaše izdanke nejake
jadno biće celo pokoljenje.

Zemlja puca, tresu se planine
iz utrobe bolnim glasom jeca,
ruševina osta od siline
a ognjišta izgubiše deca.

Bolesti se pojaviše razne
i da zatru rešile čoveka,
mnoge kuće ostadoše prazne
ne leče se za nji nema leka.

Bože mili čuda velikoga
na sve strane sve kuka i ječi,
nema straha od imena tvoga
nit poštuju tvoje svete reči.

Udario brat na brata svoga
kao davno Kain na Avelja,
razljutiše i nebo i Boga,
a njima je ipak do veselja.

Roditelje svoje ne poštuju
ogrešiše i jezik i ruke,
u glavama dok zavere kuju
ne boje se satanine muke .

Ništa više,nikom sveto nije
ni kandilo niti slavska sveća,
iz kristala dok se pelin pije
stiže kazna sve veća i veća.

Bože mili čuda velikoga
oprosti im neznaju šta rade,
nisu svesni oni greha svoga
i da žanju ono što posade.

Sve dok dušu ne očiste svoju
neće milost osetiti tvoju!!!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: