Када наша љубав сагори у сопственом огњу (а сагорјети мора), хоће ли нам уста гргљати пепео, давити се у посмртном праху нашег првог гријеха? Или ће пак из згаришта усана устати нека луђа птица, радост бола и сломљених смрека?
Жао нам је, морате бити пријављени да бисте поставили коментар.