Знао си,Бранко,да песник није кукавица
што лепе речи ниже и њима се поиграва.
Не може имати више од једнога лица
и да гледајући написано бука у глави јењава.
Мастило је зрило у мрежи крвотока,
носила крв неправде,боли и љубави.
Кад сазри као воћка препуна сока
душа захтева да се на папир стави.
Песник не може да бира речи
да некоме нису одвећ прејаке
као што не може у себи да спречи
цику радости ил’ болне јауке.
Кукавице су они који су на песника руку дигли
не схватајући његове мисаоне риме.
Ускратили нам јиш песама-то су постигли.
Један твој стих довољан да ти генерације препознају име
Весна Зазић