Принц поезије

In memoriam - Анђа Миљковић

поезију сви пшшу

Речи које се на вечност ороче
чкиље у вечној душевној тмини,
рођени песниче, случајни пророче
визија ти се обистини:

Слобода не може доћи до речи
ни надјачати свеопшту ларму,
јер сужањ, док о њој вречи
није ни свестан да је у јарму.

А ево, када најзад свану,
уместо песме, ја бих плак’о
јер ми је дошла к’о со на рану
Слободу ја не замишљах тако!

У општем светском бућкуришу
шта ли се нама заломило,
да поезију сви данас пишу,
пера у руке хватај гомило!

Као кладу их на раме прти
крени на поетске акције радне,
ви, душом крти, а даром шкрти
пишите шта вам на памет падне!

Све дрчно, у стилу ја_па_ја
– заглушујуће бучна олуја,
док између јетких вапаја
песништву појем алелуја.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on email
Email
Место на ранг листи: