Принц поезије

ПЛУТОН-ПЛАТОН-ПЛОТИН-ПЛАТАН-ПОЧАСНИ ПЛОТУН….

Плутон плута по периферији свода изнада кога, каза неко, да је вода.

Платон је давно престао да дише, а и Плотинов мозак више, бар тако пише, не одашиље електричне импулсе.

Да, биохемијски процеси и електромагнетни спектар објашњавају наизглед необјашњиво.

Блед и црвен у лице, док гладан прождирем охладнелу пицу, у исти мах испустих дах, ја-прах,не бих ли га опет удахнуо.

Кажу да у њему има хемијских елемената тако нереактивних да је могуће да их и Платон и Плотин удисаше, свако у своје време.

Поче да грми-почасни плотун некој умрлој звезди.
Ето ме на станици троле, под крошњама платана који као да се моле, цркох чекајући, ни десетак минута, ал нестрпљивост тражи своје.

Коначно стиже. Улазим у њу као у свој дом.

И док она језди, помишљам како негде-неко би помислио горе-док ја шаљем пољубац тој једној давно преминулој звезди,
Плутон плута између две тачке, а над њиме море.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Telegram
Email
Место на ранг листи: